Kolumna: Naš je najveći, najtanji, i naravno najbolji!
Zašto nema testova HDTV uređaja? Poštovani kupci, gledajte u pasulj – poručuju vam vaši proizvođači televizora. Verujte nam na reč, samo nas vaš novac zanima, ništa više od toga ne bi da imamo sa vama. I onako vaše žene odlučuju šta ćete staviti u dnevnu sobu, a naš kvalitet je neupitan, drugi vas lažu, mi smo najbolji.
Petar Gredelj, glavni i odgovorni urednik sajta Benchmark
Iako nisam ljubitelj ovakve vrste članaka, makar ne u zvaničnoj formi, osećam odgovornost da pred čitaoce sajta koji već 13 godina ima nekakvu funkciju u ovom univerzumu, stavim na uvid “informacije o nedostatku informacija” – barem onakvih kakve su navikli da čitaju na ovim stranama. Povod ovog članka jeste nemogućnost, ne samo naša, već i drugih (mada je to problem koji oni ne vide kao problem) da pred čitaoce postavimo tačnu, preciznu, pravu informaciju o uređajima koji su ekstremno popularni i na koje svi mi trošimo (i previše) novca. Kao neko ko već par godina pokušava da učini nemoguće, osećam se ogorčenim načinom razmišljanja ljudi koji su zalutali na odgovorna mesta u predstavništvima stranih kompanija. Ta mesta ne zaslužuju jer ne znaju gde je levo, a ne nešto vise od toga…i zbog toga ne želim niti hoću da se mirim sa time, sve dok na ovim stranicama naši čitaoci ne pronađu informacije kakve od nas očekuju i koje od svih IT medija u Srbiji, samo ovaj sajt može i ZAISTA ŽELI da im ponudi. Ogorčen sam, verujem s punim pravom, što to nismo u mogućnosti da izvedemo a pokušali smo bukvalno sve.
Ne, nikada nećemo imati priliku da budemo novinari kako to radi “Top gear” u Engleskoj, ali ovakvo odsustvo profesionalizma od strane vendora koji nude HDTV uređaje postaje neizdrživo.
U okruženju imamo najmanje dva sajta koji se HDTV materijom bave izuzetno stručno i kvalitetno, prosto je neverovatno da u Srbiji, na tržištu koje je ipak kudikamo veće (i mi da budemo negde ispred drugih) nema ni grama dobre volje za tako nešto. Dakle, ništa posebno, ništa natprirodno, nikakav novac nije u pitanju, samo dobra volja da se nešto uradi. A nje nema, jer su ljudi nezainteresovani, jer ne vide dalje od sopstvenog nosa, jer nemaju entuzijazma, jer nemaju znanja, jer su do juče možda promovisali proizvode od ječma i hmelja a danas najnovije tehnologije.
U svom profesionalnom životu imam neverovatne situacije: od toga da kao novinar, makar došao iz neke tamo Srbije – uživam nekada teško razumljivu količinu poštovanja i pažnje u inostranstvu, do toga da u ovoj istoj zemlji u kojoj plaćam porez i u kojoj svi kukaju kako je teško, moram da živim, radim i udišem isti vazduh sa nesposobnim ljudima. I po stoti put ću na svoja leđa prihvatiti breme “crne ovce IT novinarstva” koja ne želi da klima glavom dok punih usta degustira posluženi kanape na dosadnoj prezentaciji na koju smo pozvani kao ikebane koje ni slučajno ne treba da pitaju bilo šta. Hoću da pitam zašto svaki drugi ili treći srpski kupac televizore kupuje u Segedinu po par stotina evra nižoj ceni a ne plati pri tome porez u svojoj zemlji? Hoću da pitam zašto se televizori u ovoj zemlji ne kupuju na osnovu realnih pokazatelja kvaliteta kao u svakoj normalnoj zemlji? Da li je moguće da se ljudi tako odnose prema poslu koji se tako svakako ne radi, zašto ljudi koji blage veze sa tehnologijom nemaju, rade u kompanijama čiji je biznis apsolutno baziran na istim tim tehnologijama?
Dakle, da se razumemo jedno. Sve što ste u nekim medijima mogli videti kao test televizora – izađite ispred svoje zgrade, pronađite prvog mačka i obesite mu o rep. Televizora za testiranje NEMA, osim ukoliko testom smatrate odlazak u prodavnicu i divljenje bleštavoj slici u uslovima gde sve sija, gde vas potrošači guraju da se malo pomerite, “ako vam nije problem”. Testom nazivamo proces u kome se meri odgovarajućim mernim uređajima kako bi se došlo do adekvatnih zaključaka u vezi kvaliteta slike, nipošto odokativnim metodama ili još gore, zaključcima donesenim na osnovu specifikacija uređaja a da se pri tome uređaj ni ne uključi.
Test zahteva zadovoljenje određenih uslova, prvenstveno po pitanju ambijentalne sredine u kojoj se ovaj process obavlja, test mora da pruži objektivnu sliku kvaliteta proizvoda kako bi potrošači imali pravu sliku – nikako i nipošto PR saopštenje za proizvođače, ulepšanu sliku stvarnosti baziranu na osnovu paušalnih ocena. Vendore, to jest njihove predstavnike u Srbiji, detaljan prikaz mogućnosti NJIHOVIH uređaja jednostavno ne zanima jer jasno je da su baš njihovi modeli bolji od konkurentskih i to je sve što vas kao kupce treba da zanima – ostaje vam samo da odaberete kome ćete poverovati. I za koga se odlučite, pogrešiti nećete jer nećete valjda poverovati drugima a ne nama!? Vaše je samo da se zaletite na precrtanu cenu u flajeru ispod koje je napisana niža, iako ova prva, viša, nikada pre nije ni postojala. Ili da se kao ovca zaletite na oznaku HIT uređaja a u biti radi se o modelu koji skuplja prašinu jer niko neće da ga kupi.
Jedina kompanija ovde koja na tom planu pokušava da uradi nešto jeste LG, verovatno zahvaljujući tome što se na čelu mkt tima nalazi čovek koji je delio isti hleb sa nama do pre par godina pa ima razumevanja za tako nešto. Samo nam je LG od svih predstavništava u Srbiji omogućio da se u koliko toliko adekvatnim uslovima upoznamo uživo sa njihovim modelima. Što se ostalih tiče, njihov angažman je tragikomičan, to jest ravan nuli – i pored naših brojnih nastojanja da se tako nešto izmeni.
Želim posebno da naglasim da je u pitanju pojava primetna kod svih ostalih proizvođača: da ne znamo da postoji kancelarija SONY-ja, pitali bi se da li postoji. Kancelarija Panasonica je zbog svetskih problema ove kompanije zatvorena, a kako je radila i komunicirala – i treba da bude zatvorena. Philips, latentna inercija i “on hold” status koji traje decenijama. Samsung je posebna priča sa čak četiri mkt manager od kojih niko nije zadužen za ovo što mi radimo. Gde god se okrenete na ulici Samsung, uđete u bilo koji tržni centar – naravno Samsung svuda oko vas, otvorite novine, opet Samsung. Hajde da prikažemo uređaje Samsunga na sajtu, kažu, nemamo uređaje za test, i onako to nikoga ne zanima!?
Dva događaja koja su se zbila u prethodnih mesec dana jasno su me naterali da ili okrenem glavu i kažem sebi “od ovoga nema ništa” ili da javno progovorim u nadi da će se neko konačno otrezniti. Kao čovek nemam nikakav problem da kažem šta mislim, kao urednik ovog sajta sebi sam postavio bezbroj pitanja, preispitavši hiljadu jednom u svojoj glavi – da li ćutati i ne raditi ništa, pustiti nesposobne ljude da te i dalje onemogućavaju u poslovanju, ili reći da to tako ipak ne može. Odlučio sam se za drugi korak zbog ovog sajta, zbog ljudi koji rade u ovoj firmi a sa čijim entuzijazmom i željom da se posao obavi kvalitetno, brišu pod oni koji su nesposobni i nezainteresovani za išta osim dobre plate u velikoj stranoj firmi, zbog čitalaca koji nemaju informacije koje ih zanimaju a očekuju od ove redakcije da im to pruži.
Pre nekih mesec dana u Beogradu je kompanija LG zakazala predstavljanje svojih novih pametnih televizora, modela za 2012. godinu, skup na koji smo se uredno odazvali. Međutim, samo dva dana pre tog skupa, stiže nam poziv najvećeg konkurenta, kompanije Samsung, koja gle čuda, istog tog dana planira isto to, samo dva sata kasnije! Dakle, kontramiting u Ušću, u redu…i? Osobe koje su odabrane da budu prezenteri najnovijih tehnologija Samsunga priznati su stručnjaci u domenu IT-a a verujem da su i vama dobro poznati: Marija Kilibarda, Dejan (Deki) Pantelić, te modna ikona Snežana Dakić. Gospođica Kilibarda već na samom startu prezentacije baca nam u lice kako kaže, najbitniji adut nove generacije Samsung Smart 2012. televizora, argument pred kojim prisutni novinari u iščekivanju ketering službe ostaju bez daha…Fitnes aplikacija kao glavni adut koji je iznela pomenuta gospođica, nekome ko se trudi da svoj posao obavi kako treba, na lice tera graške znoja i neizrecivu potrebu da se sa lica mesta izgubi u vidu magle.
I to nije sve, Deki dodaje da sa ovim televizorom možete da se družite, da razgovarate, da imate prijatelja u njemu! Izlaganje gospođe Dakić, oprostite, nisam imao snage da sačekam, nije mi bilo dobro! U redu ako ste hteli da zovete Lepotu i zdravlje, Joy, Story i ostale magazine, ali zašto nas maltretirate da tri člana redakcije napuste svoje obaveze i dođu da "ispoštuju veliki Samsung", da čuju, vide, pogledaju, probaju vaše novo tehnološko dostignuće - ukoliko nemate (ne znate) šta da nam kažete? Makar cenu u Segedinu pošto vam je već svejedno da li kupci televizore kupuju u Mađarskoj ili Beogradu…
Da li vi stvarno mislite da smo mi toliko zaludni u svojim životima da bi nas neko pravio budalama, makar se ta firma zvala Samsung?
I sve bi se na tome nekako i završilo da na promociji Galaxy S3 nisam bio počastvovan mogućnošću da stisnem ruku velikog maga marketinga, čoveka koji je na čelu Samsung mkt tima na poziciji ni manje ni više nego Corporate marketing managera, dakle čoveka čiji je zadatak da Samsung u očima SVIH na ovom tržištu pravilno pozicionira. Znači, uspeo sam čak i da napravim korak dalje u svojoj profesionalnoj karijeri, pošto drugu osobu koja je inače zadužena za novinare a inače pridošla iz industrije piva čekam još od oktobra 2010-te da “izađe iz gužve pa će se javiti” .
Na izražavanje mog nezadovoljstva nemogućnošću da se lično upoznamo sa Samsung uređajima a naročito izuzetnim modelima televizora – te da nije prirodno na isti način komunicirati sa Lepotom i zdravljem i Benchmarkom jer smo različit tip medija, sa različitom publikom, dobijam odgovor da te tehnikalije u suštini nikoga i ne zanimaju, te da se i onako žene pitaju koji će se televizor kupiti i to samo na osnovu dizajna. To je izjava Brand managera kompanije Samsung, gospodina po imenu Saša Marjanović, predstavnika kompanije koja sjajne uspehe na svetskom tržištu beleži baš zahvaljujući tehnologijama koje kako tvrdi, nikoga ne zanimaju – čoveka koji ovakvu izjavu daje u prisustvu nekoliko svedoka. Nerado prihvata u ruke moju vizit kartu i na predlog da o tome prodiskutujemo u trenucima kada se pronađe malo slobodnog vremena, dobijam odgovor da on puno radi i kako nikada nema slobodnog vremena za takav razgovor. Poštovani Saša, nadam se da će vaši odgovori pronaći put do srca vaših šefova…i da ćete pronaći posao koji će vam više odgovarati, gde vas neće smarati ljudi poput dosadnih novinara. Ili su Smart (pametne) funkcije vaših uređaja namenjene isključivo glupim ljudima?
Hoće li biti bolje? Neće…
Sve je samo i isključivo u ljudima, svi navodno padaju na nos od posla. I to je nešto što slušam godinama. Poštovana gospodo, postoji i realan život koji nisu samo excel tabele i formule, niti ppt prezentacije. Vi prodajete uređaje iza kojih stoji ogromno znanje vaših kolega tamo negde na dalekom istoku. Vi ne prodajete ni luk, ni pastu za zube, pivo niti peškire, vi prodajete uređaje bazirane na visokim tehnologijama. Ako već nemate u sebi znanja niti ljubavi prema tome što radite, pokažite makar malo poštovanja prema ambijentu u kome poslujete, ili prema ponudi kompanije koju predstavljate. I sam sam nekada davno radio posao sličan vašem, nije mi bilo teško niti me je bila sramota da se spustim u magacin, zavrnem rukave, uđem sa kolegama iz magacina u kamion i istovarujem, kako bi što pre na njegovom kraju ugledao kutije sa “mojim” proizvodima. Tako se voli svoj posao…
Za kraj želim da naglasim da ovaj lament nije proistekao iz obesti niti bilo kakvog očajanja, još manje iz nekakvog besa koji opet, moram naglasiti, svaki čovek teškom mukom suzbija kada se uhvati ukoštac sa problemima koji jesu rešivi ali ne postoji ni gram dobre volje za tako nešto. Ovakav vid saradnje sa IT kompanijama je nešto sasvim uobičajeno već više od decenije ali što se ovih multimedijalaca tiče, primitivizam na delu je više nego evidentan. Ne, uveren sam da takve instrukcije nisu dobili od svojih kompanija. Da, uveren sam da im je u opisu posla i deo koji se tiče saradnje sa stručnim medijima. Od gospode ste daleko, ne volite svoj posao, ne razumete se u njega, ne znate šta pričate, glumite da ste bitni i važni, a ne znate boje na odelu da uparite.
Da se ne nadam da će ova kolumna nešto promeniti u glavama odgovornih, ne bih na nju trošio ni minut svog vremena. I bilo bi mi veoma drago da se to dogodi, iako nisam preveliki optimista. Ukoliko u nekim narednim mesecima na ovim stranama vidite testove HDTV uređaja, znajte da se na svu sreću ipak nešto promenilo. Čaša žuči ište čašu meda. U suprotnom, shvatite već jednom da živite u Srbiji i da nam nikada neće biti bolje. Problem je oduvek samo i isključivo u nama samima. Tačka. Malo je, tri tačke…
